Prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa mora biti ubrzan, uz saradnju svih učesnika, jer je do završetka procesa ostalo svega dve i po godine, a do sada je urađeno 15-20 odsto.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Stefan Lazarević rekao je da je do sada u procesu digitalizacija malo urađeno. „Nemamo plan pokrivanja, tehnološki projekat, projekte rekonstrukcije, nisu rešena imovinsko-pravna pitanja na mnogim lokacijama, nemamo predstavu kakva nam oprema treba, a za sada imamo samo ideje koje nisu realizovane'', kazao je Lazarević podsetivši da je krajnji rok za završetak digitalizacije 17. jun 2015. godine. On je na okruglom stolu sa temom ''Saradnja različitih aktera u rešavanju izazova procesa digitalizacije'', rekao da postoji loša koordinacija između institucija koje su nosioci ovog procesa, da su rokovi u Akcionom planu i aktivnosti donošeni ''napamet'' i da nije bilo dovoljno komunikacije sa Ratelom, RRA i JP ETV. „Proces digitalizacije mora biti predvidiv, sa rokovima koji će se poštovati i biti realni, za šta je potrebna pomoć svih koji su uključeni u proces'', naglasio je Lazarević. On je podsetio da je Vlada Srbije nedavno usvojila Plan namene po kome će digitalna dividenda, koja ostaje slobodna posle digitalizacije, biti namenjena za mobilni širokopojasni internet, što će omogućiti razvoj ruralnih predela, bolji razvoj broadbenda, a to je ključ razvoja privrede i društva. Direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL) Milan Janković kazao je da je Agencija ukazivala na to da je potrebno ubrzati ceo proces digitalizacije, podsetivši da je država preuzela ovu obavezu još 2006. godine. Prema njegovim rečima, ceo proces digitalizacije ići će u fazama, jer nema slobodnih frekvencija za potpuni prelazak odjednom. On je podsetio da su početkom godine radile 154 televizije, pet nacionalnih, šest za grad Beograd, jedna u Vojvodini, 27 regionalni i 115 lokalnih. Janković je podsetio da je Zakon o elektronskim komunikacijama donet po hitnom postupku upravo zbog digitalizacije, istakavši da je potrebno doneti i novi Zakon o elektronskim medijima. Osim toga, kako je kazao, potrebno je uraditi projekat mreže i tehničko- -ekonomske analize u naredna tri meseca. Janković je istakao da su mobilni operatori izuzetno zainteresovani za digitalnu dividendu, što će državi doneti znatna finansijska sredstva. Pomoćnica direktora JP Emisiona tehnika i veze (ETV) Dragana Ćurčić kazala je da postoje određene regulativne prepreke koje predstvaljaju teškoće u procesu digitalizacije. Prema njenim rečima, zone pokrivanja komercijalnih servisa biće iste kao i zone javnih servisa, što će podrazumevati veće troškove. Ona je objasnila i da će programi lokalnih servisa biti emitovani u okviru drugog multipleksa, a samim tim će biti viša cena za lokalne emitere koji ulaze u prostor regionalnih emitera. Dragana Ćurčić je rekla i da je budžetom predviđeno da se ETV sledeće godine zaduži za 75 miliona evra koji će biti namenjeni za digitalizaciju. Advokat ANEM-a Miloš Stojković smatra da bi novi Zakon o elektronskim medijima uveo novi sistem u regulisanju odnosa između emitera i operatora koji pružaju tehničke usluge i pribavljaju radio-frekvencije. Prema njegovim rečima, emiter više nebi bio nosilac dozvole za radio-frevenciju, nego će biti zaduženi samo za programski aspekt. Osim toga, kako je rekao, emiteri moraju jasno znati koje troškove će plaćati i na šta da računaju kada je reč o naknadama koje moraju da plaćaju državi.