Zanimljive vesti

Koliko god osvajanje Marsa zvuči zanimljivo, naučnici upozoravaju da će kolonisti tamo sigurno poludeti. Osim problematičnog putovanja na Crvenu planetu, opasne, ako ne i smrtonosne radijacije, jedan od najvećih rizika jeste psihološke vrste. A u kompaniji "Mars One" nemaju rešenje za nju.
Naseljavanje Marsa sigurno je jedan od najzanimljivijih projekata koji je ikada smišljen. Svi žele da na Crvenoj planeti „niknu“ kolonije ljudi, čak i veterani u osvajanju svemira, poput Baza Oldrina, ali i holandska firma "Mars One", koja je rešila da bude prva u ovom poduhvatu. Ipak, koliko god osvajanje „poslednje granice“ zvuči zanimljivo, naučnici upozoravaju da će kolonisti tamo sigurno poludeti, piše Dejli mejl. Od aprila se više hiljada ljudi prijavilo za put na Mars u jednom smeru. Posle izbora i treninga, plan je da četvoro njih poleti ka Crvenoj planeti 2022. godine. Posle sedmomesečnog putovanja, oni će se naseliti na „negostoljubivoj“ planeti. Osim problematičnog putovanja do Marsa, opasne, ako ne i smrtonosne radijacije, jedan od najvećih rizika je psihološke vrste. A u kompaniji "Mars One" nemaju rešenje za nju. Psiholozi tvrde da će kolonisti imati tri velika psihološka izazova. Svaki je opasan, ali će sva tri zajedno osigurati katastrofu. Kolonisti će biti najizolovanije osobe u istoriji ljudskog roda. Zbog rastojanja od Zemlje, interakcija s ljudima u realnom vremenu biće nemoguća, a poruke će kasniti najmanje 10 minuta. Zbog toga će pravu komunikaciju moći da ostvare samo s drugim kolonistima. Taj nivo izolacije dovešće do razvoja mentalnih bolesti barem kod nekoliko kolonista. Decenije istraživanja pokazuju da dug boravak astronauta u svemiru dovodi do depresije, nesanice i emocionalne nestabilnosti. U firmi "Mars One" veruju da će izbor ljudi s pravim stavom sprečiti takve probleme. Ipak, profesor Nik Kanas, saradnik Američke agencije za istraživanje svemira (NASA), kaže da astronauti, kad vide Zemlju, osete usamljenost, nostalgiju, pa čak i dobiju suicidne ideje. Život na Marsu biće život u zatvorenom. Na Crvenoj planeti ne može da se diše, a globalne temperature su oko 60 stepeni ispod nule. Od trenutka kad slete, kolonisti će unutar jedinica za stanovanje, gde svako ima na raspolaganju oko 50 kvadrata, provoditi najmanje 80 odsto vremena. Naravno, život u tako malom prostoru, bez mogućnosti izlaska, takođe se može dovesti u vezu sa depresijom, nervozom i kognitivnim oštećenjima. Dok se kolonisti budu bavili svojim poslom, ljudi na Zemlji će moći da ih gledaju stalno. Već je poznato da stalni nadzor izaziva stres, (opet) depresiju i nervozu, a to će samo dodatno pojačati stres koji inače preživljavaju. Niko iz kompanije nije dosad komentarisao ovaj problem, ali je poznato da se ceo projekat sponzoriše upravo zahvaljujući tome što će biti neka vrsta rijaliti šou-programa. Ipak, pitanje je šta će se desiti ako kolonisti, poput junaka filma Trumanov šou, više ne budu mogli da izdrže i odluče da isključe kamere. Nameće se pitanje: Da li će ih kompanija napustiti?